U glavu ga pogodilo 10 gelera, 3 meseca bio u komi, godinu dana bio slep, a kaže da je lakše ranjen: Vojislav je bio jedan od najmlađih vojnika na Košarama!
Bitka na Košarama ostala je upisana kao jedna od najtežih u novijoj istoriji Srbije.
Vojnici, među kojima je bilo mnogo mladih, tek stasalih momaka, branili su hrabro državnu granicu, a o njihovom patriotizmu i danas se priča.
Jedan od onih čije ime bi trebalo upamtiti bio je i Vojislav Vukašinović iz Mataruške Banje kod Kraljeva koji je na Prokletijama jedva živu glavu izvukao.
Međutim, kada je jedna voditeljka konstatovala da je tokom bitke na Košarama '99. teško ranjen, on ju je ispravio:
"Lakše sam ranjen", rekao je.
Voditeljka je iznenađeno dodala: "Čekajte, pobogu... Imali ste 19 godina, deset gelera vas je pogodilo u glavu, tri meseca ste bili u komi i godinu dana slepi?!"
Vojislav je objasnio:
"Od nas vojnika koji smo se borili na Košarama nikad nećete čuti da se žalimo. Mi smo položili zakletvu da ćemo braniti Srbiju čak i po cenu svojih života. Boreći se na Košarama, tu u prvoj liniji odbrane, čuvali smo Kosovo i Metohiju i branili našu Srbiju. Borili smo se za svoje porodice, majke, sestre, rodbinu, komšije... Mi, koji smo ranjeni, ostavili smo deo sebe tamo gde je trebalo. Imali smo samo jednu želju, molili smo se Bogu da nas pošalje u raj, pakao smo preživeli. Da opet zovu, opet bih otišao! - rekao je.
Vojislav je, inače, u vojsku stupio kad je imao samo 19 godina. U martu 1998. godine otišao je na služenje vojnog roka u Kosovsku Mitrovicu.
Kao redovan vojnik, najpre je upućivan na terene širom Kosova. Potom se, kao pripadnik 125. motorizovane brigade, odred Džokeri, od 11. aprila do 17. maja borio na Košarama kada je i ranjen.
O svojim ratnim danima, ranjavanju i posledicama koje nosi, Vojislav Vukašinović ranije je govorio za Kurir.
- Tih prolećnih dana neprijatelji su bili uporni. Hteli su da probiju našu liniju odbrane. A i mi smo bili uporni. Nismo ih puštali. Nismo ustuknuli. Svi smo prošli svojevrsni pakao, ali smo životima čuvali našu zemlju - pričao je.
Ranjen je 17. maja, kada je neprijatelj otvorio jaku pešadijsku vatru na vojnike dok su bili na položajima.
- Jedna granata eksplodirala je na tri-četiri metra od mene. Desetak gelera mi se bukvalno zarilo u mozak. Izvlačili su me tako teško ranjenog moji saborci predvošeni vodnikom Zlatkom Soluncem, koji je nedavno preminuo. Pod teškom artiljerijskom vatrom on me je bukvalno na leđima odneo do takozvane linije izvlačenja - seća se on.
Pred njim su onda usledile godine nekih novih, sasvim drugačijih borbi.
- Tri meseca sam bio u komi, a godinu dana sam zbog oštećenja očnog nerva bio potpuno slep. Posle sedam operacija i godinu i po dana provedenih u bolnici i na rehabilitaciji, uspeo sam da se oporavim, ali sam ostao 80 odsto invalid cetvrtog stepena - ističe Vojislav.
Danas je živ, zdrav, dobro.
U međuvremenu je dobio dvoje dece, koja su mu sve u životu. Ono što se desilo na tim prokletim Prokletijama, kaže, neće zaboraviti dok je živ.
- Na celoj toj odbrambenoj liniji bilo je samo oko 1.300 srpskih boraca, a na neprijateljskoj strani više hiljada do zuba naoružanih vojnika. Tokom borbi poginulo je 108 naših boraca, a iz mog odreda nas devetorica smo teško ranjeni. Borili smo se junački. Danonoćnim borbama branili smo svaki naš pedalj. Neki drugovi položili su živote za to. Na nama je da ih se sećamo, da o herojstvu pričamo. Brojni ožiljci još nisu zarasli, a mislim i da nikada neće.
Vukašinovića je posle rata odlikovao Ordenom za hrabrost nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Bitka na Košarama vođena je na granici tadašnje SRJ i Republike Albanije, kada su teroristi takozvane OVK napali pripadnike jugoslovenske vojske s ciljem ulaska na KiM.
Državnu granicu odbranili su graničari od 18 do 22 godine na odsluženju vojnog roka.